Вујичић: Стимулативно економско окружење – већа запосленост

Директор Завода за запошљавање Републике Српске Мирослав Вујичић сматра да би број незапослених у Српској могао бити смањен креирањем стабилног и стимулативног економског и фискалног окружења.

Он предлаже креирање нових радних мјеста кроз реализацију пројеката из области енергетике, индустрије и рударства, те отварање нових привредних субјеката, њихово умрежавање и економско груписање.

Вујичић оцјењује да је потребно унаприједити запошљавање и самозапошљавање у руралним и неразвијеним срединама, као и кроз подстицање инвестиција.

Он указује да административна стопа незапослености за 2015. годину износи 35,6 одсто, што је за 1,6 одсто мање у односу на 2014. годину, када је та стопа износила 37,2 одсто, док се до краја марта ове године на евиденцији незапослених налазило 135.690 лица.

„Проблем незапослености је једно од горућих питања, а његово рјешавање је приоритет сваког друштва. Стратегијом запошљавања Српске од 2016. до 2020. године, која је у завршној фази, дефинисани су кључни стратешки циљеви који ће допринијети повећању запослености", наводи Вујичић.

Према његовим ријечима, једна од изражених карактеристика на тржишту рада је неактивност и слаба покретљивост радне снаге.

Завод за запошљавање кроз клубове за тражење посла и центре за информисање, савјетовање и обуку /ЦИСО/, као и кроз друге активности у оквиру посредовања, настоји да мотивише незапослене да активно траже посао, јер су досадашња искуства показала да се та лица брже запошљавају.

Вујичић истиче да се у прва три мјесеца 2016. године на евиденцију пријавило 15.290 лица, док је у истом периоду са евиденције незапослених због запослења избрисано 7.464 лица.

Највеће учешће у укупној регистрованој незапослености имају лица са трећим степеном образовања и то 34,90 одсто. У другу групу по броју незапослених спадају лица са четвртим степеном образовања – 29,5 одсто, те неквалификовани радници – 21 одсто. Учешће лица са високом стручном спремом у укупној незапослености износи 10,6 одсто.

У трећем степену – квалификовани радници – највише су регистровани металци, трговци, механичари и машинисти, као и угоститељи.

У четвртом степену – средња стручна спрема – највише регистрованих лица има међу финансијским радницима и економским техничарима, механичарима и машинистима, матурантима гимназије, електричарима и енергетичарима, здравственим радницима и угоститељима.

Вујичић прецизира да је у седмом степену образовања – висока стручна спрема – највише регистровано финансијских радника и дипломираних економиста, дипломираних правника и дипломираних инжењера пољопривреде.

Велики је и број регистрованих лица са занимањима из области просвјетне струке – професора разредне наставе, професора физичког васпитања, професора енглеског језика, дипломираних васпитача, дипломираних педагога, дипломираних психолога и професора српског језика...

Посао најбрже добијају лица у занимањима којих је најмање на евиденцији Завода и то – професори математике и физике, професори њемачког језика, инжењери имформационих технологија, електроинжењери, машински инжењери, грађевински инжењери, дипломирани инжењери геодезије, грађевине, љекари и фармацеути.

Такође, до посла брже долазе и инсталатери централног гријања, инсталатери водовода и канализације, електричари, грађевинари, те кожари и текстилци, док у четвртом степену највећу фреквенцију запошљавања имају фармацеутски техничари, кожарски техничари и сродна занимања, ветеринарски техничари, посредници комуникација, ПТТ техничари и грађевински техничари.

Република Српска је 2009. године усвојила Закон о образовању одраслих којим је регулисана процедура преквалификације, доквалификације, дообуке и припреме у процесу запошљавања.

„У складу са овим законом, само верификоване институције, уз утврђене програме и издавање валидних сертификата, могу реализовати ове активности. Завод за запошљавање спроводио је ове активности кроз Пројекат подршке мрежама социјалне сигурности и запошљавању, а ове активности су планиране и у овој години за познатог послодавца", појашњава Вујичић.

(Срна)