Историјат

На основу Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица БиХ, у октобру 1992. године, основан је Републички завод за запошљавање са сједиштем у Српском Сарајеву.

Законом о запошљавању ("Службени гласник Републике Српске" 38/00) Републички завод за запошљавање је преименован у Завод за запошљавање Републике Српске.

Престанком функционисања Завода за запошљавање Босне и Херцеговине 1992. године, служба запошљавања у Републици Српској нашла се у ситуацији да се самостално организује и да настави своју дјелатност средствима и кадровима који су затечени на њеној територији.
Сачувана имовина и документација на територији Републике Српске представљала је битан предуслов да се покрене иницијатива за оснивање Републичког завода за запошљавање.
У јесен 1992. године предузети су и конкретни кораци у циљу формално правног утемељења дјелатности запошљавања у Републици Српској и њеног институционалног обликовања.

За потребе доношења одговарајућих одлука и аката Владе Републике Српске, у септембру и октобру 1992. године, припремане су информације о стању и проблемима у запошљавању у регијама Републике Српске. То је био основ за доношење Закона о запошљавању Републике Српске и формирање Републичког завода за запошљавање. Већ октобра мјесеца 1992. године ова тема се нашла на дневном реду Владе Републике Српске. Влада усваја информацију о потреби доношења Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица у Републици Српској и доноси посебну одлуку о оснивању Републичког завода за запошљавање, као носиоца службе запошљавања у Републици Српској.

Крајем 1993. године донесени су Закон о радним односима и Закон о запошљавању и остваривању права незапослених лица («Службени гласник Републике Српске» број: 25/93). На овај начин стекли су се готово сви предуслови за обављање послова у области запошљавања: законом уређена област, затечена имовина, кадрови... Али и поред тога, рад су отежавали многи проблеми које је у ходу требало рјешавати. Захваљујући великом ентузијазму тадашњих радника Завода, даноноћном раду, без минималних финансијских средстава, без службеног аутомобила, са покиданим комуникацијама са појединим дијеловима службе... почела је изградња ове институције.

Централна служба са сједиштем на Палама и већ формиране филијале дале су све од себе да се крене са извршавањем редовних активности служби за запошљавање, нарочито на сређивању од раније сачуваних евиденција и друге документације о незапосленим лицима.

Због великих миграционих кретања становништва, приступило се утврђивању стварног стања незапослености у Републици Српској. Сва лица која нису живјела на територији Републике Српске издвојена су из редовних евиденција незапослених лица, а утврђене су посебне евиденције о лицима избјеглим из других подручја бивше БиХ. Осим ових, вођене су и евиденције о поднешеним пријавама потреба за радницима, извјештаји о престанку радног односа и друге евиденције у надлежности Завода.

У тадашњим условима Завод је у оквиру својих Законом утврђених функција дао приоритет функцији посредовања у запошљавању, информисању незапослених лица о слободним радним мјестима, условима и могућностима запошљавања, евиденцији, усклађивању понуде и потражње за кадровима и остваривању минимума права по основу привремене незапослености.
Треба нагласити да је током 1993. године, због недостатка средстава у буџету, Завод био принуђен да се обрати свим општинама у Републици Српској ради учествовања у обезбјеђењу најминималнијих средстава и услова за рад општинских служби за запошљавање. Већина општина је удовољила овом захтјеву, те су на тај начин очуване службе запошљавања у општинама и Завод као цјелина на територији Републике Српске. Тек половином 1994. године увођењем доприноса за запошљавање, сходно Закону о запошљавању и остваривању права незапослених лица стекли су се услови да се почне са исплатом новчане накнаде за незапослена лица.

Већ 1995. године Завод развија активне мјере запошљавања, чиме и сам доприноси стварању услова за запошљавање и игра активну улогу на тржишту рада Републике Српске. Даљу експанзију активности Завод наставља у 1996-ој, 1997-ој, 1998-ој... Из године у годину повећава се број запослених посредством Завода, обезбјеђује се материјално-правна заштита незапослених, на свим нивоима и у свим сегментима побољшава се рад Завода. Завод полако али сигурно тежи да постане савремена и модерна установа, мада је то било незамисливо непосредно по окончању ратних дејстава. Та оријентација опредјељујуће утиче на доношење одлуке о изградњи пословне зграде Завода на Палама у којој је смјештена Централна служба Завода и филијала Источно Сарајево.

Законом о запошљавању из 2000. године, Републички Завод за запошљавање преименован је у Завод за запошљавање Републике Српске.

ЗАВОД ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДАНАС!