Kоја занимања лако дођу до посла, а ко је најдуже на бироу

Чет, 04.11.2021.


До запослења у Републици Српској најбрже долазе професори математике и физике, информатике, дипломирани фармацеути, љекари, те инжењери електротехнике, који на запослење чекају просјечно до годину дана када је у питању висока стручна спрема.

У Заводу за запошљавање РС додају да посао дуже чекају радници природних наука: географије, професори физичког и здравственог васпитања, дипломирани журналисти, односно новинари.

"Просјечна дужина чекања на запослење на евиденцији незапослених лица зависи прије свега од степена стручне спреме, занимања које лице има, додатних знања и способности које посједује, покретљивости ван мјеста пребивалишта, колико је активно у тражењу посла, од броја исказаних потреба у том занимању, као и од броја незапослених лица евидентираних у том занимању", казали су из Завода.

Додају да је на евиденцији незапослених закључно са деветим мјесецом ове године евидентирано укупно 72.240 лица, што је за 12.968 или 15,2 одсто мање у односу на исти период лани када је било евидентирано 85.208 незапослених лица.

"Од укупног броја евидентираних лица у поменутом периоду 512 је мастера, 53 магистра, те 25 доктора наука", казали су у Заводу.

Горан Трбић, декан Природно-математичког факултета у Бањалуци (ПМФ), казао је да математичари, информатичари и физичари најбрже долазе до посла јер су најпотребнији тржишту рада.

"С друге стране, чињеница је да су ранијих година студенти мање уписивали студијске програме математику и информатику", казао је Трбић и додао да су то два кључна разлога што овај кадар најбрже долази до посла.

Истиче да је разлог дужег чекања на посао професорима географије, али и новинарима тај што се раније доста студената уписивало у те смјерове, а нема толике потребе на тржишту рада за овај кадар.

Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца Републике Српске, рекао је да међу високообразованим кадровима најбрже добију посао они који највише и уче.

"Уписна политика на факултетима нашкодила је оним људима које су похађали одређене факултете, јер се након завршетка школовања не могу запослити с тим занимањем. Оно што је битно јесте да се под хитно мора десити реорганизација смјерова на факултетима", казао је Аћић.

Kако је рекао, и даље постоји велики број ученика који желе да студирају друштвене смјерове јер, како каже, немају информацију колико година након завршетка школовања морају чекати запослење.

О ситуацији на тржишту рада рачуна није водила ни Горана Поповић, професорица географије, која каже да јој се то сада обија о главу.

"Посао тражим већ неколико година. Дошла сам у ситуацију да након завршеног факултета више не могу да бирам, и то својом грешком, јер нисам водила рачуна о томе који су кадрови потребни послодавцима. С ове тачке гледишта данас бих радила било какав частан посао", тврди она.

 

Извор: Независне новине

Све вијести

Остале вијести

15.02.2021. Пројекти ЗЗЗРС

Програм подршке запошљавању Рома у Републици Српској у 2021. години
 ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске реализује…

Сви пројекти

08.03.2011.Публикације

Економска криза
Завод за запошљавање Републике Српске се крајем 2008. године…

Све публикације